Svakoga dana u svakom trenutku
preduzetnik istražuje tržište

Aktuelnosti

Intervju sa Peterom Berencom

Uz pomoć Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) u SCG se sprovodi Program podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju (WBF). Jedna od aktivnosti u okviru ovog programa koji se odvija uz finansijsku podršku Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj SRN je održavanje CEFE treninga za preduzetnike koji već imaju firme i žele da poboljšaju svoje poslovanje, kao i za one koji bi to želeli da postanu. O CEFE treningu i preduzetništvu uopšte razgovaramo sa rukovodiocem CEFE treninga u našoj zemlji Peterom Berencom.
e-magazin: Treninzi koje držite osmišljeni su tako da bi se prepoznali oni koji će samostalno pokrenuti neki posao.
Peter Berenc: Sigurno mnogima primamljivo zvuči „biti samostalan u poslovanju” jer, pored ostalog, znači da nemate šefa iznad glave. Sa druge strane ta fraza znači i da svaki dan morate osmisliti i naći posao i da nemate garanciju da ćete na kraju meseca imati zagarantovanu platu. To ukratko znači da ćete se, krenete li tim putem, boriti sa konkurencijom na otvorenom polju koje se zove tržište. Postoje ljudi koji su fascinirani takvom mogučnošću, koje takav stil rada i života stvarno privlači. Za druge je nedostižni san da žive životom u kojem se samo oni pitaju, ali i gde su jedino oni odgovorni. Fraza „biti samostalan u poslovanju” podrazumeva i svest da sve u jednom trenutku možete da izgubite.
em: Jesmo li svi rođeni za preduzetnike?
PB: Ne, naravno. Naše statistike kažu da je procetan potencijalnih preduzetnika izmeðu 8 i 10%. Postoje kulture i narodi kod kojih je ovaj procenat veći, a postoje narodi koji su manje preuzetni, ali na jednog preduzetnika obično dođe devet onih koji su rođeni da budu zaposleni. Trudim se da u svim zemljama gde radim potražim i dobijemo statističke podatke, ali ih nažalost za Srbiju još uvek nemamo. Kada bismo znali ove podatke, mogli bismo govoriti o tome koliko narod u Srbiji ima preduzetničkog potencijala. Da li će se on i razviti naravno da zavisi i od same države i njene podrške.
em: Da li je trening koji sprovodite motivacioni?
PB: Sigurno je motivacija važna tema i indikator je li neko predodređen za preduzetnika, ali CEFE trenig nije motivacioni trenig. On ide mnogo dalje, jer na njega dolaze i ljudi koji su se već otisnuli u samostalno poslovanje ali imaju poteškoće i dileme. Takođe nam dolaze preuzetnici sa specifiènim problemima da bi kroz trening spoznali kako da se sa njima suoče, a neki šalju i svoje zaposlene. Ljudi koji ga pohađaju na kraju kursa zaista treba da znaju mogu li i na koji naći nešto da urade i da li je to profitabilno. Mogu li da se usude to da rade sa sredstvima koja im stoje u tom trenutku na raspolaganju. „Mogu li ja da samostalno realizujem svoju poslovnu ideju” je pitanje na koje trening daje odgovor jer, da biste postali preduzetnik, potrebno je više od samog znanja koje se uči na fakultetima, seminarima i kursevima. Ono što dobijate na predavanjima na raznim nivoima školovanja, na televiziji, u časopisima... su informacije o tome kako se nešto radi. To znanje ljude ne menja u pravcu da ga oni posle i u praksi primene i provere. Ova fundamentalna znanja se uče ali da li ćete ih i primeniti to se više nikoga ne tiče. CEFE kaže: „Mi želimo da vi postanete preduzetnici, hajde da vidimo jeste li za to sposobni!”
em: Veći deo treninga predstavljaju simulacije realnih situacija do kojih dolazi u bavljenju sopstvenim biznisom.
PB: Na CEFE treningu pokušavamo da simuliramo svakodnevene i raznolike situacije u poslovnom okruženju u koje bi polaznici dolazili ako bi se odvažili da postanu preduzetnici. Te situacije su vrlo slične stvarnom životu, tako da ima i stresa i smeha i suza. Na ovaj način polaznici stiču iskustvo na koji način da odgovore na takve situacije. To je sigurno viša stepenica od znanja. Posle stepenice umeti dolazi stepenica zauzimanja stava. Ono na šta često nailazimo jesu ljudi koji govore da bi leli, čak i da aktivno razmišljaju o tome da postanu preduzetnici i nikada to ne ostvare i to je većina. Kad bi se pitao čitav narod, oko 30–40% stanovništva bi reklo „Oh, da i ja bih voleo da vodim firmu”, ali im njihov stav zapravo ne dozvoljava da to ikada i postanu. Ovakve ljude zovemo „sanjari”. To su ljudi koji odlažu da uđu u realizaciju svoji zamisli. Oni obično kažu: „Čoveče, što sam imao fantastičnu ideju pre 3 godine i, da sam to uradio, danas bih bio bogat, a sad su to već drugi uradili”. Kod ovih ljudi nije nešto u redu sa stavom, pa se trudimo da to promenimo.
Poslednja stepenica treninga je stvaranje navika da se u određenim situacijama ponašate i reagujete na poželjan način. Iz znanja i umeća stvara se stav, a potom i navika da stvari samostalno rešavate. Vežbate da razmišljate i rešavate određene situacije na preduzetnički način. Kad se tome pridoda motivacija, onda se vidi da jedan trening za preuzetnike treba da bude sasvim drugačije koncipiran od klasičnih, tradicionalnih načina predavanja ili obuka. To je ono što CEFE trenig pokušava da postigne, i to sa sa priličnim uspehom, koji pokazuju statistike.
em: Da li tokom treniga testirate i konkretne ideje za pokretanje poslovanja?
PB: Mnogi dolaze na ovaj trening sa idejama koje bi da razrade ili im se one javljaju tokom rada. Konačan test je odbrana biznis plana pred bankarskim službenikom od koga navodno tražite kredit za realizaciju svoje ideje. Dakle, opet realna situacija. Često se dešava da, zaljubljeni u svoje ideje, polaznici planiraju da u početku instiraju najviše u opremu i suvišne objekate, a ostavljaju premalo novca za obrtna sredstva. Dešava se da pokaže da naizgled veoma profitabilna ideja u prvoj godini propadne. Mnogi potencijalni preduzetnici vrlo rado bi uložili novac u veoma luksuzne automobile sa zaista nevorovatnim opravdanjima zašto su oni potrebni, pa kad se ispostavi da posao ne može da se isplati, prozivaju banke koje nisu spremne da im daju kredite. Upravo je taj trenutak kada branite svoj biznis plan pred bankarom i grupom trenutak u kojem najbolje možete da procenite jeste li stvoreni za preduzetnika.
em: Možete li na osnovu iskustava posle nebrojenih treninga koje ste održali proceniti u startu ko jeste, a ko nije za preduzetnika?
PB: Na ljudima se naravno u startu ne vidi jesu li oni ti pravi, odabrani, ali se posle nekog vremena primeti ima li neko preduzetnièki duh ili ne. Neki ljudi jednostavno osećaju koliko je sjajno biti samostalan i upinju se da to i postanu. Naravno da su tu uvek i poteškoæe, ali je sjajan oseæaj sprovesti u delo svoju zamisao. Na kraju preduzetnici mnogo više zarađuju nego zaposleni. Takođe važan aspekt ideje CEFE treninga jeste da upravo u državama gde je visok stepen nezaposlenosti i gde je tržište rada na mukama, samozapošljavanje može da reši deo problema. To naravno ne sme da se radi tako da se nazaposleni prisiljavaju da postanu preduzetnici, jer često to nisu pravi ljudi. Oni ne žele da to postanu samostalni, već da rade kod nekog. Ako biste ih prisiljavali, dobili biste poraznu situaciju da ljudi koji, em što su nezaposleni, postaju još i neuspešni preduzetnici koji moraju da otplaćuju dugove za neuspeh. Ono što može da se uradi jeste da se poveća procenat preduzetnika, i to od onih koji imaju preduzetnički potencijal. Posledično se povećava i broj radnih mesta podsticajima da novi preduzetnici zaposle nove radnike.
em: Kako da se onaj koji bi mogao da bude dobar preduzetnik osmeli da uđe u sopstveni biznis?
PB: Obično poredim preduzetništvo sa brakom. To je kao kada se pitate kada ću ja znati da sam zaista zaljubljen. Na to vam naravno niko ne može dati pravi odgovor, ali kad se ljubav desi, tada znate da je to – to. Slično kao i u preduzetništvu, u onom ozbiljnijem, stvarnom preduzetništvu. Verovatno je odluka o pokretanju sopstvene firme isto toliko dubinska kao i pitanje da li da konačno sklopite brak. Preuzetništvo nije naime avantura za jednu noć, jer je ulog veliki. Naravno da brzo možemo da osnujemo firmu i poèčemo sa poslom, ali to još uvek ne znači da smo preduzetnik. CEFE trening je tu da vam pomogne u donošenju odluke.